Мајка са децом након заробљавања у збегу на Козари, 1942. Сви ће завршити у усташком логору смрти Јасеновац 22. април се у Републици Србији обележава као Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.
Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма установљен је у знак сећања на 22. април 1945. године. На тај дан у логору Јасеновац била су затворена 1.073 логораша. У пробој за слободом кренуло је њих 600, а преживео је 91 логораш. Истог дана почео је и пробој затвореника логора Кожаре, у селу Јасеновац, где је од 167 затвореника њих 11 преживело пробој.
Овим Даном сећања одајемо почаст свима жртвама који су у време Другог светског рата били Срби, Јевреји, Роми, Пољаци и хендикепирани, совјетски ратни заробљеници, политички неистомишљеници - антифашисти. Сви они су били жива мета због расних, етничких или националних разлога нациста и њихових сарадника. Обележавање данашњег Дана је важно да не бисмо заборавили почињене злочине, или, још горе, дозволили себи да се понове.
Током нацистичог периода било је мноштво Праведника међу народима.
У тренутку када је свака сумња у вођство Фирера и коначну победу Трећег рајха била јерес у Немачкој појавила се... Софи Шол је имала само 21 годину кад су је заједно са братом Хансом Шолом (24) ухватили у дељењу антиратних летака на Универзитету Лудвиг Максимилијан у Минхену. На њима је писало о пропасти немачких трупа у Русији и поразу код Стаљинграда који се десио месец дана раније. У тренутку кад Адолф Хитлер без милости коси све противнике режима, смрт због издаје била је неминовна пресуда за двоје младих Немаца.
Немачки филм “Sophie Scholl - Die letzten Tage" ( “Sophie Scholl, последњи дани" ) прича причу о последњим данима студенткиње Софи, која заједно са својим братом и њиховим блиским пријатељем, учествује у ненасилном покрету отпора “Бела ружа” у нацистичкој Немачкој. Због учешћа у овом покрету је осуђена за велеиздају и погубљена 22. фебруара 1945. године. Гиљотирана је. Иако је имала прилику да прође некажњено, ако призна учешће осталих чланова покрета, Софи је остала при својим убеђењима и храбро изјавила на суђењу: "Неко је на крају, морао почети. Оно што смо ми рекли, тако мисли много других. Само се не усуде то изрећи."
22.април 2016. године
Део текста је прочитан у Основној школи „Момчило Живојиновић“
На првом наставном часу у свим разредима
Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма установљен је у знак сећања на 22. април 1945. године. На тај дан у логору Јасеновац била су затворена 1.073 логораша. У пробој за слободом кренуло је њих 600, а преживео је 91 логораш. Истог дана почео је и пробој затвореника логора Кожаре, у селу Јасеновац, где је од 167 затвореника њих 11 преживело пробој.
Овим Даном сећања одајемо почаст свима жртвама који су у време Другог светског рата били Срби, Јевреји, Роми, Пољаци и хендикепирани, совјетски ратни заробљеници, политички неистомишљеници - антифашисти. Сви они су били жива мета због расних, етничких или националних разлога нациста и њихових сарадника. Обележавање данашњег Дана је важно да не бисмо заборавили почињене злочине, или, још горе, дозволили себи да се понове.
Током нацистичог периода било је мноштво Праведника међу народима.
У тренутку када је свака сумња у вођство Фирера и коначну победу Трећег рајха била јерес у Немачкој појавила се... Софи Шол је имала само 21 годину кад су је заједно са братом Хансом Шолом (24) ухватили у дељењу антиратних летака на Универзитету Лудвиг Максимилијан у Минхену. На њима је писало о пропасти немачких трупа у Русији и поразу код Стаљинграда који се десио месец дана раније. У тренутку кад Адолф Хитлер без милости коси све противнике режима, смрт због издаје била је неминовна пресуда за двоје младих Немаца.
Немачки филм “Sophie Scholl - Die letzten Tage" ( “Sophie Scholl, последњи дани" ) прича причу о последњим данима студенткиње Софи, која заједно са својим братом и њиховим блиским пријатељем, учествује у ненасилном покрету отпора “Бела ружа” у нацистичкој Немачкој. Због учешћа у овом покрету је осуђена за велеиздају и погубљена 22. фебруара 1945. године. Гиљотирана је. Иако је имала прилику да прође некажњено, ако призна учешће осталих чланова покрета, Софи је остала при својим убеђењима и храбро изјавила на суђењу: "Неко је на крају, морао почети. Оно што смо ми рекли, тако мисли много других. Само се не усуде то изрећи."
22.април 2016. године
Део текста је прочитан у Основној школи „Момчило Живојиновић“
На првом наставном часу у свим разредима
RSS Feed